U četvrtak 29. maja 2025. godine, Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji organizovao je otvorenu debatu na temu „Resetovanje spoljne politike i diplomatije Srbije“. U diskusiji su učestvovali ugledni stručnjaci i bivši diplomate: Ivan Vujačić, Jelica Minić, Srećko Đukić, Miomir Udovički, Dragana Filipović, Dragana Đurica, Dragan Đukanović i Duško Lopandić. U nastavku teksta možete pročitati zaključke sa debate, koji su usvojeni kao zvanični stavovi Foruma za međunarodne odnose. Debata o resetovanju spoljne politike i diplomatije Srbije održana je u okviru šire inicijative Evropskog pokreta pod nazivom „Resetovanje Republike“, a u okviru duboke društveno političke krize u zemlji i traženih, očekivanih i pripremanih političkih promena. Naredni zaključci predstavljaju osnov za dalju debatu koja bi trebalo da obuhvati i druge društvene učesnike, organizacije civilnog društva, think tankove, stranke, aktiviste, eksperte, studente i dr, a sa ciljem pripreme spoljnopolitičke strategije zemlje za period nakon smene sadašnjag režima. Takozvana multi-vektorska politika „sedenja na više stolica“ ili politika lažnog „sve-svrstavanja“ nije dala dugoročnije rezultate, niti je suštinski održiva u uslovima sve veće međunarodne konfrontacije vodećih sila. Proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji zapao je u ćorsokak, kao što se i politika dobrosusedstva pretvorila u politiku razmirica. Srbija je sa politikom „neutralnosti plus“, otklonom prema NATO i neuskladjenom spoljnom politikom sa EU postala usamljeno ostrvo u matici balkanskog toka. Vladajući krugovi su i pored stalnog deklarisanja da je „Srbija na evropskom putu“, u suštini odustali od integracije u EU koja ugrožava njihov opstanak na vlasti. Nova spoljna politika Srbije treba odlučno da se usmeri na ubrzani završetak pregovara o članstvu u EU i na nove regionalne inicijative u cilju poboljšanja klime u regionu i popravljanja ili unapređenja dobrosusedskih odnosa.

Evropska integracija

U centru resetovane spoljne politike zemlje bi trebalo da bude revitalizacija proevrospke politike Srbije, sa ciljem rehabilitovanja evropske ideje u zemlji i stvaranja što šireg konsensusa, s jedne strane, kao i što bržeg završetka progovora o članstvu u EU, s druge strane. Osnovne pretpostavke za takav ishod su jasna politička volja, oročena mapa puta i budžetska podrška za jačanje institucija i kadrovskih kapaciteta, uz široko mobilisanje javnosti. Srbija je evropska zemlja koja deli sudbinu našeg susedstva kao i čitave Evrope i koja deli „evropske principe i vrednosti“ kako to ističe i prvi član Ustava Republike Srbije. Realizacija mnogostrukih političkih, ekonomskih, bezbednosnih i opštedruštvenih interesa države je povezana sa realizacijom članstva u Uniji. U kontekstu brzih geopolitičkih promena u Evropi i svetu, završetak pregovora o članstvu u EU podrazumeva hitno preispitivanje i promenu stanja u vezi pitanja koja su dovela do sadašnjeg zaustavljanja evropske integracije zemlje: • ispunjenje „prvog kriterija iz Kopenhagena“ (demokratske institucije i vladavina prava) – konkretno, radi se u prvom redu o realizaciji obaveza iz poglavlja 23 i 24 (ispunjenje prelaznih merila za ova dva poglavlja), kao i ostvarivanju u praksi nezavisnosti pravosuđa; • usklađivanje koraka i mera spoljne politike sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP) , kao i sa zajedničkom politikom bezbednosti i odbrane EU (ZPBO). Ovo podrazumeva i usklađivanje sa merama EU prema Rusiji; • obnova dijaloga Beograda i Prištine na osnovu dosadašnjih dogovorenih i delimično realizovanih aranžmana, a sa ciljem pune normalizacije odnosa, što uključuje i puno poštovanje svih prava srpske zajednice na Kosovu. Na unutrašnjem planu treba pokrenuti jasnu medijsku kampanju sa ciljem informisanja i objašnjavanja građanima uloge i značaja EU za ekonomski i međunarodni položaj Srbije. Proces evropske integracije je u svim zemljama koje su ulazile u EU predstavljao predmet društvenog konsensusa na čemu bi trebalo iznova raditi; Nova politika prema EU bi trebalo da podrazumeva i posebnu strategiju promocije slike demokratske i proevropske Srbije u inostranstvu na osnovama koje su otpočeli studenti – biciklisti i maratonci koji su posetli institucije Saveta Evrope i Evropske Unije u Strasburu i Briselu.

Odnosni sa susedima

Sprovođenje istinski proevropske politike Srbije će stvoriti uslove da se otpočne sa razrešavanjem brojnih otvorenih pitanja i unapređenjem saradnje sa susedima. Mnoštvo otvorenih problema, pre svega sa susedima nastalim raspadom bivše Jugoslavije i dalje dominira odnosima u regionu. Bez rešavanja nagomilanih pitanja sa susedima na Zapadnom Balkani i u Jugoistočnoj Evropi Srbija će ostati izolovana. Reafirmacija osnažene proevropske politike Srbije ojačaće ujedno i volju političkih elita u zemlji, kao i susednih zemalja da se započne sa rešavanjem nagomilanih problema, pre svega sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom. Takođe, ona bi doprinela i ubrzavanju procesa normalizacije odnosa između vlasti u Beogradu i Prištini odnosno implementaciji brojnih do sada postignutih sporazuma od 2011. godine. Evropska unija će istrajavati na rešavanju bilateralnih pitanja pre otvaranja mogućnosti novih proširenja, stoga to može biti veoma značajno i za Srbiju kako bi se uskladila sa vlastitim neposrednim okruženjem, ali isto tako i integrisala u svoje šire evropsko okruženje. • Imajući u vidu gornje ciljeve, trebalo bi u punoj meri koristiti sve oblike i instrumente regionalne multilateralne saradnje poput Berlinskog procesa, Saveta za regionalnu saradnju, PS JIE, CEFTA i drugih; Razmotriti i mogućnost novih inicijativa na osnovama inkluzivnosti i sa ciljem jačanja bezbednosti i eliminisana straha u regionu; • priorit je obnoviti i intenzivirati rešavanje svih otvorenih pitanja sa „novim susedima“, u prvom redu sa BiH i Hrvatskom. Najurgentniji problemi Srbije i njenih suseda su vezani za ratno nasleđe (nedefinisane granice, odnos prema „novim“ manjinama, dovršavanje sukcesije imovine SFRJ, regilisanje pitanja nestalih i raseljenih lica i procesuiranje odgovornih za zločine na postjugoslovenskom području); • treba uskladiti neizbalansiran odnos Srbije prema Srednjoj Evropi (od Mađarske i Slovačke, na jednoj, do Poljske i Češke na drugoj strani). Srbija treba da osnaži odnose i sa istočnim susedima – Rumunijom i Bugarskom, a u širem kontekstu i sa Grčkom, Italijom i Austrijom, kao nekadašnjim susedima bivše SFRJ. Snaženje saradnje sa ovim krugom država, koje su i članice Evropske unije, poboljšaće i međunarodni položaj Srbije. Posebno treba imati u vidu da se u odnosima sa Hrvatskom, Rumunijom i Bugarskom izbegnu eventualne blokade u poslednjoj fazi pristupnih pregovora sa EU; • Umesto politike „srpskog sveta“, Srbija treba da reafirmiše politiku unpređenja dobrosusedskih odnosa u okoviru čega će briga o Srbima izvan Srbije imati prirodno i nekonfrontirajuće mesto. Pitanje položaja Srba u susednim zemljama ne treba da počiva na paternalizmu, već na reafirmaciji njihovog statusa kroz integraciju u politički život susednih država.

Odnosi sa velikim silama

Odustajanje od politike „četiri stuba“ i lažnog „svesvrstavanja“ ne znači nužno zanemarivanje saradnje sa svetski važnim zemljama koje na razne načine utiču i na međunarodni položaj i ekonomski razvoj Srbije. Srbija ne može ignorisati SAD koje zbog politike Trampove administracije neće više igrati ulogu promotera EU integracija. Interes Srbije za dobrim odnosima sa SAD prostiče upravo iz njegove uloge glavnog stuba NATO-a i svetski najznačajnije zemlje. U vezi s tim je i održavanje mira na KiM i još uvek veliki uticaj SAD na albansku stranu i tamošnju političku elitu. Srbija bi trebalo da vodi vrlo iznijansinarnu politiku u odnosima sa SAD u narednom periodu kako povezanost Srbije sa Rusijom i Kinom ne bi postala još ozbiljniji predmet sporenja. Čuvanje procesa EU integracija bi značilo da se sa SAD drži distanca u onim segemetima u kojima postoji izrazito neslaganje između SAD i EU. Eventualno produbljavanje odnosa sa SAD u narednom periodu ne sme ići na uštrb osnovih priorteta Srbije. Resetovanje odnosa sa Rusijom treba da vodi računa o istorijskim, kulturnim i drugim vezama dve zemlje i statusu Rusije u UN u kontekstu pitanja Kosova. S druge strane, srpsko ruski zvanični odnosi su netransparentni, opterećeni propagandom, iracionalnostima, prepuni fetiša, stereotipa i hipertrofiranog naglašavanja duhovnih veza. Sadašnji nekritički narativ o „večnom prijateljstvu“ dve strane ne vodi računa o mnogobrojnim istorijskim primerima kada su interesi Srbije bili potpuno zanemareni od strane Moskve ili bili na suprotnoj strani od interesa Ruske (SSSR) imperije. Nedavna podrška Moskve Vučićevom režimu u borbi protiv tzv. „obojene revolucije“ pokazuje u kojoj meri su suprostavljeni dugoročni interesi našeg društva sa politikom ruskih vlastodržaca. Otklon od preteranog ruskog uticaja i svođenje na normalne veze dva naroda i dve države treba da obuhvati, između ostalog, pitanja energetike, vojno-tehničke saradnje i ruske medijske propagande u Srbiji. Prvi korak oslobadjanja od preterane ruske zavisnosti odnosi se na održivu energetsku bezbednost, nezavisnost, integraciju u evropski gasovodni i naftovodni sistem. Od dugoročnog značaja je i pitanje usmerenja budućeg programa razvoja nuklearne energije. Srbija ne sme da zapostavljanja saradnju sa Kinom koja će u XXI veku igrati ulogu jednog od ključnih svetskih činilaca na političkom, ekonomskom i tehnološkom planu. Kina je svetska supersila u trgovini i drugim oblastima i sasvim je normalno da se sa njom razvijaju dobri i korisni odnosi što čine i druge zemlje, pa i zemlje EU. Srpske vlasti bi trebalo da „resetuju“ odnos prema onim kineskim kompanijama koje ne poštuju u potpunosti propise iz oblasti radnog prava i životne sredine, kao i da prekinu sa politikom zaključenja netrasparentnih državnih sporazuma i kredita koji su predstavljali jedan od važnih činilaca visoke korupcije. Stoga treba zahtevati od kineskih firmi koje posluju u Srbiji da se striktno pridržavaju naših zakona i ugovora koje su potpisali.

Reafirmacija interesa Srbije kroz multilateralnu diplomatiju

Promene globalne političko-bezbednosne scene dovode do erozije uloge medjunarodnih organizacija i pokušaja njihovog redefinisanja/reformisanja kako bi odgovorile različitim izazovima. • Srbija treba aktivno da učestvuje u inicijativama koje se pokreću kao odgovor na globalne izazove, a kojima se odredjuju novi prioriteti rada ovih organizacija; • Za Srbiju su posebno važne EU institucije i regionalne organizacije gde kroz konstruktivan diplomatski nastup sprovodi spoljnu politiku i saradjuje u cilju zastite svog medjunarodnog položaja i ugleda; • Srbija mora jačati prisustvo u regionu i zajednički nastup, uz preduzimanje proaktivnije uloge u sprovođenju Zajedničkog regionalnog tržišta i bližu saradnju u okviru konkretnih inicijativa i projekata od zajedničkog interesa; • Predstavništva Republike Srbije pri medjunarodnim organizacijama moraju imati obučene kadrove na svim nivoima, sa iskustvom u radu u multilateralnoj diplomatiji. U suprotnom se dešavaju slučajevi ugrozavanja interesa zemlje na medjunarodnim forumima.

Reafirmacija javne, posebno ekonomske diplomatije

Resetovanje spoljne politike podrazumeva i reafirmaciju transparentne javne diplomatije sa povećanim akcentom na ekonomsku diplomatiju, koja će uz privlačenje stranih investicija biti i u funkciji jačanja i internacionalizacije domaće privrede. Dobro osmišljavanje javne diplomatije zahteva unutrašnje javne debate i ostvarivanje konsensusa oko ciljeva, sredstava i metoda kako bi se što usklađenijim nastupom postigli optimalni efekti. U tome je posebno važna uloga istraživačkih, akademskih i kulturnih institucija, poslovne zajednice i medija. Srbiji je neophodna jasna, dugoročna strategija promocije spoljnoekonomskih prioriteta koja definiše ciljeve, prioritetna tržišta, sektore i načine merenja uspeha ekonomske diplomatije. • Srbija treba da identifikuje nekoliko prioritetnih sektora u kojima ima najveći potencijal i da na njih usmeri fokus ekonomske diplomatije. Umesto rasipanja resursa, treba razvijati brendirane sektore – poput srpske organske hrane, IT usluga ili auto-delova – uz blisku saradnju sa privredom; • Srbija treba da razvije savremen i prepoznatljiv brend u svetu, koji ističe njene ekonomske prednosti. Kultura i biznis treba da se promovišu zajedno, kroz događaje poput “Srpskih nedelja” u inostranstvu i aktivno prisustvo na digitalnim platformama; • Dijaspora predstavlja ogroman, nedovoljno iskorišćen potencijal za ekonomsku promociju Srbije. U tom smislu bi trebalo usvojiti poseban državni plan saradnje sa dijasporom, kao i revidirati postojeći odnos prema cikličnim ekonomskim migracijama.

Mere institucionalnog i kadrovskog resetovanja srpske diplomatije

Ministarstvo spoljnih poslova već više od decenije predstavlja instituciju koja je zarobljena partokratijskim interesima, nepotizmom i zanemarivanjem profesionalizma u radu na spoljnopolitičkim ciljevima zemlje. Stoga su u okviru resetovanja diplomatije neophodne radikalne mere lustracije i temeljne reforme same institucije, uz puno poštovanje propisa i vraćanje profesionalizma i meritokratije kao osnovnih kriterija. Ovo podrazumeva: • u okviru reformisanog novog MSP pripremiti strategiju Spoljne politike usaglašenu sa budućim članstvom Srbije u EU; • uspostavljanje efikasne koordinacije (horizontalne i vertikalne). Osim horizontalne koordinacije između nadležnih domaćih institucija i aktera, potrebno je ojačati i vertikalnu koordinaciju – od centrale do ambasada. To znači jasne instrukcije, redovna komunikacija razmena najboljih praksi među ambasadama; • pripremu nove sistematizacije za MSP Srbije – što znaci racionalizovati organizacioni sastav zaposlenih, usvojiti novi model funkionisanja koji će se prilagoditi realnim potrebama (modernizacija rada, posebno u oblasti komunikacija, digitalizacije i analitičke službe), kao i preispitivanje potrebe za sadašnjim brojem diplomatsko-konzularnih predstavništava i ukupnog broja zaposlenih; • novim Zakonom o inostranim poslovima uvesti konkurs i jasne kriterijume za izbor profesinalnih kadrova.