Mladi ljudi u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji uglavnom su neodlučni kad je reč o nastavku pregovora oko ulaska Srbije u Evropsku uniju (EU), dok je vrlo visok procenat starijih od 45 godina nedvosmisleno opredeljen za ulazak u EU. Oko 60 odsto stanovnika ovog regiona starijih od 45 godina odlučno je za nastavak evropskih integracija, dok su mladi ljudi protiv (oko 24 odsto) ili nemaju stav po ovom pitanju (35 odsto).

Ovo je deo rezultata istraživanja javnog mnjenja koje je u ovom delu Srbije sproveo Evropski pokret u Srbiji (EpuS), u okviru projekta „Putokazi ka EU u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji“ koji finansira Evropska unija, predstavljenog danas u Valjevu.

„Ljudi srednjih godina su preživeli devedesete, sankcije, izolaciju i oni žele da budemo povezani sa svetom, da njihova deca i mladi ljudi imaju bolji život. Primećeno je i da ljudi koji više putuju na Zapad imaju bolje mišljenje o EU, kao i kada su bolje informisani, pogotovo je neinformisanost problem kod mladih. Generalno je primetan trend opadanja entuzijazma, ali i dalje više od polovine ljudi vidi Srbiju u Evropskoj uniji. Kada bismo sutra imali referendum dve trećine ljudi bi podržalo ulazak u EU, govore rezultati našeg istraživanja“, kaže Uroš Popadić, programski menadžer Evropskog pokreta u Srbiji, i dodaje:

„Fokusirali smo se na ovaj region jer je u Beogradu i Vojvodini veća podrška pristupanju EU. Želimo da razumemo zašto je niža podrška u ovom bitnom delu Srbije, gde živi dva miliona ljudi, posebno mislim na mlade ljude kod kojih je primetan skepticizam i pad podrške pridruživanju.“

Nakon što je Neda Racić, asistentkinja na projektu detaljnije predstavila istraživačke nalaze, Jelena Tokmačić iz Foruma mladih Evropskog pokreta je prokomentarisala da se mladi neopravdano plaše gubitka nacionalnog identiteta i državnog suvereniteta prilikom ulaska u EU, što je posledica nedovoljne informisanosti. Osim što ova tema nije dovoljno zastupljena u medijima, ni obrazovni sistem mladima ne daje dovoljno informacija, pa čak ni na časovima Građanskog vaspitanja.

S druge strane, građani ovog regiona EU povezuju sa ekonomskim prosperitetom: polovina stanovništva smatra da ulazak u EU donosi ekonomski razvoj a skoro tri četvrtine su čuli za neki od EU fondova za podršku privredi. Ispitanici su rekli da misle da bi ulazak Srbije u EU najviše značio za mlade, za preduzetnike, poljoprivrednike i osobe sa invaliditetom.

Stanovništvo Zapadne Srbije i Šumadije smatra da bi članstvo Srbije u EU uticalo pozitivno na rad lokalnih organa vlasti, da bi oni radili transparentnije i odgovornije i da bi, na opštem nivou, bila efikasnija borba protiv korupcije.

Vladimir Pantić iz Evropskog pokreta u Valjevu kaže da je pred organizacijama koje realizuju projekat dva zadatka: jedan je afirmacija pitanja pridruživanja Srbije EU, Srbija je evropska zemlja, a drugi omogućavanje više informacija građanima o procesu pridruženja i koristima koje im to donosi.

„Kao građani preuzimamo deo odgovornosti za to istorijski važno pitanje, ali je najznačajnija uloga u sprovođenju evropskih integracija, u primeni evropskog zakonodavstva, u ispunjavanju standarda, omogućavanju boljeg života građanima – na centralnim i lokalnim vlastima u Srbiji. Nepodeljeni je utisak da vlast rado odlazi u Brisel i stavlja potpise na evropske dokumente, ali imamo problem sa njihovom posvećenošću i privrženošću evropskim vrednostima. Ako govorimo o transparentnosti postupanja lokalnih organa vlasti, kada kao aktivisti želimo da učestvujemo u javnim raspravama o budžetu, kvalitetu vazduha, imamo utisak da nerado vide građane kada se donose odluke, a to je jedna od najznačajnijih vrednosti, suština demokratije – da građani svakodnevno utiču na donošenje odluka koje su bitne za njihov život“, zaključuje Pantić.

„Evropska unija je kao dobar komšija, ona je tu kada je Srbiji teško, a ne samo da zahteva nešto“, kaže Aleksandar Đukić, odbornik Skupštine grada Valjeva podsećajući na finansijsku pomoć koju je Evropska unija pružila Valjevu za uređenje sistema odbrane od poplava, nakon nepogode iz 2014. godine.

Kroz projekat „Putokazi ka EU u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji“ Evropski pokret u Srbiji će informisati mlade u ovom regionu, ali i ostale građane o dosadašnjoj podršci EU u Srbiji, a posebno o perspektivi i finansijskoj podršci koju Srbija može da ostvari kroz Plan rasta za Zapadni Balkan, novi strateški dokument koji nam daje mogućnost povlačenja više od milijardu i po eura u iz evropskih fondova u naredne dve godine. Projektom je predviđena dodela grantova za organizacije civilnog društva u ovom regionu koje će se baviti temom evropskim integracija. Takođe će biti angažovani mladi volonteri u svim gradovima u kojima se realizuje projekat, koji će nakon edukacije sprovesti kampanju „od vrata do vrata“.

Projekat „Putokazi ka EU u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji“ sprovodi Evropski pokret u Srbiji u partnerstvu sa Evropskim pokretom iz Valjeva, Građanskim forumom iz Novog Pazara i Mrežom za ruralni razvoj iz Kraljeva, a realizovaće se u 10 lokalnih samouprava: Kraljevu, Valjevu, Novom Pazaru, Gornjem Milanovcu, Užicu, Loznici, Kruševcu, Prijepolju, Ćupriji i Aranđelovcu. Projekat je počeo 2024. i trajaće do 2026. godine.

Više fotografija možete pogledati OVDE.