Kada evropski zvaničnici dođu u Srbiju, obično gledamo reprizu: red osmeha, red floskula, red izjava koje retko ko sluša do kraja. Međutim, poseta Marte Kos Srbiji 29. i 30. aprila 2025.godine nije bila još jedan običan dan u kalendaru evropske birokratije. Nekadašnja preduzetnica, ambasadorka, zvaničnica Vlade Slovenije i predsednička kandidatkinja, sada na mestu komesarke za proširenje EU – došla je da vidi, čuje i govori. I to je uradila, izdvojivši se od ostalih evropskih zvaničnika time što se nije obraćala samo vlastima – već i građanima.
Njena poruka bila je jasna: Evropa ne može zatvarati oči pred onim što se u Srbiji dešava. Protesti, studenti, gušenje sloboda – sve je to vidljivo i u Briselu. A EU nije (ili ne bi trebalo da bude) samo slobodno tržište – već zajednica vrednosti. Dok god postoje građani koji brane te vrednosti, Evropa ne sme da ih ostavi same. Njen ton nije bio ni optužujući, niti umiljat, već jednostavno: evropski. Onaj koji podrazumeva da su ljudska prava neotuđiva i da institucije ne postoje da bi se povremeno citirale u saopštenjima, već da bi radile svoj posao – čak i onda kada su vlastima nepoželjne.
Susret sa studentima koji su na nogama prešli celu Srbiju, biciklima stigli do Strazbura, a sada trče do Brisela, bio je susret sa budućnošću Srbije. Ne idealizovanom, već stvarnom. Sa mladima koji ne traže povlastice, već pravila. Ne traže sažaljenje, već poverenje. I upravo je Marta Kos, obraćajući im se direktno, delovala kao retki glas iz EU koji zna da građani često bolje razumeju Evropu od onih koji je vode.
Posetila je i Novi Sad, da oda počast onima koji su tragično izgubili život 1. novembra 2024. u tragediji na železničkoj stanici, prouzrokovanoj padom nadstrešnice. To nije bio samo protokolaran gest, već znak da Evropa prepoznaje bol građana – i razume da se poverenje vraća i ljudskim gestovima, ne samo formalnim. Srela se s civilnim društvom, predstavnicima opozicije i vlasti. Susretima nije nedostajalo ni simbolike ni sadržaja.
Na kraju je primila i delegaciju studenata koji krik svojih kolega i građana za vladavinom prava optužuju kao destabilizaciju. Neki su taj susret videli kao propust, drugi kao prkosnu poruku, a treći kao pokušaj da se izbegne jednostranost. Možda je želela da pokaže da Evropa ne isključuje, čak ni onda kada se ne slaže. Da li je u tome uspela – ostaje diskutabilno.
Ono što se ne dovodi u pitanje jeste način na koji je govorila. Nije se sklanjala od teških tema, niti se skrivala iza briselske ambalaže. Govorila je jasno: o institucijama koje moraju da funkcionišu. O pravima koja ne smeju da zavise od političke volje. O Srbiji koja još uvek može da postane evropska – ako odluči da osnovne vrednosti stavi ispred drugih interesa.
Čak i uz jednu senku, tj. susret koji je uneo pometnju u narativ, celokupna slika nije potpuno pomućena. Fokus ostaje na istini, vrednostima i generaciji koja se više ne zadovoljava lažnim kompromisima. Evropa je, makar tog dana, ličila na svoju bolju verziju – onu koja pita, sluša i razgovara.
Bez mnogo uvijanja, Kos je poručila: vreme ističe. Evropski put Srbije više nije pitanje simbolike, već opstanka demokratskih tekovina. Da li će se nešto promeniti nakon ove posete? Pa, kao što ni bicikl ne ide sam – neko mora da okreće pedale – tako se ni evropski put Srbije neće pomeriti s mrtve tačke dok se i mi ne pomerimo iz zone komfora, političkog cinizma i niskih očekivanja. Više nema vremena za taktiziranje – ili ćemo “dati gas” i zaista krenuti ka EU, ili ćemo glumiti evropski put i ostati iza Albanije i Crne Gore (koje već prave ozbiljne korake napred) dok nam Brisel ne zatvori vrata. I sve ostalo.
Evropa nije savršena. Ali je i dalje prostor u kojem možemo disati kao slobodni građani. I ako čak i unutar EU ima onih koji pokušavaju da se provuku sa pogrešnim vrednostima, to ne znači da treba da ih puštamo i kod nas. Upravo zato put ka članstvu u EU ima smisla – ne samo kao politički cilj, već kao skup promena koje ovoj zemlji trebaju. A to nas obavezuje da budemo dosledni i dovoljno hrabri da taj put ne svedemo na birokratsku rutinu, već da ga živimo kao stvarni izbor i orijentaciju.
Ako išta ostaje kao vredna pouka ove posete, to je potreba da budemo mudriji, jasniji i dosledniji u vrednostima. A to je ono zbog čega su danas studenti i građani na ulicama Srbije.
Autorski tekst: Dragana Đurica, Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji
Photo credit by EU Delegation in Serbia
